Hlor

Hlor je prisutan u kiselini želuca koja pomaže varenju proteina. On takođe pomaže elekrolitima u kontroli protoka tečnosti u telu. loridi se nalaze u izobilju pa je nedostatak redak, ali može biti prouzrokovan usled bolesti ili upotrebe dijuretika.

Hloridi

Bolje je poznat zbog njegove veze, hlorid je druga polovina natrijum hlorida, ili ti kuhinjske soli. Iako se ovom mineralu ne predaje mnogo važnosti, njegov značaj u telu je veoma važan.

Zajedno sa kalijumom i natrijumom, hlorid je još jedan od člana porodice elektrolita. Ovaj eletrolit se nalazi uglavnom u tečnosti oko ćelija. Njegova glavna uloga je da ostalim eletrolitima kontroliše tok tečnosti u venama, a takođe u kroz telo, i održavanje pravilnog balansa eletrolita.

Hloridi takođe pomažu u smanjenju viška kiseline. Potrebno je održati što je više moguće na neutralni nivo. Kada se pH ravnoteža naruši, kao što je slučaj kada se previše unosi kiseline u organizam, telo nastoji što je brže moguće da neutrališe ovu situaciju. Hloridi deluju kao neutralizatori i njihovo dejstvo pomaže da se kiseline/alkalni nivo vrati na normalu.

U želucu, hloridi se nalaze u obliku hlorovodonične kiseline. Hlorovodonična kiselina je neophodana konponenta procesa varenja hrane. Ona pomaže da se hrana razloži kako bi se hranljive materije apsorbovale u tankom crevu.

U jetri, hlorid takođe pomaže u procesu izbacivanja otpada.

Izvori hlorida

Natrijum-hlorid, poznatiji kao kuhinska so, se praktično nalazi u svim namirnicama.Neke namirnice sadrže veće količine od drugih. Namirnice kao što su čips, perece, umaci od paradajza, konzerve i riba, masline, životinska jetra, konzervirano povrće i kikiriki sadrže najveće količine. Hloridi su neophodni u procesu konzerviranja hrane kako bi se očuvala svežina namirnica.

Kako su hloridima bogate skoro sve namirnice nije neophodno da se preporučuje dnevne doze. Ali ipak, 750 mg na dan je prihvatljiv dnevni unos ovog minerala. Odojčad trebalo bi da najmanje unesu između 0.5 i 1 grama hlorida dnevno.

Nedostatak hlorida je redak

Kada se unosi previše soli to zapravo izaziva zadržavanje vode u organizmu. Vremenom, previše soli može dovesti do hipertenzije, povišenog pritisaka. Hloridi definitivno mogu biti opasni. Kod zdravih osoba obično se nedostatak ne sreće. Međutim, dijareja i povraćanje, ili prekomerna upotreba dijuretika, ili preteran gubitak tečnosti može dovesti do nedostatka ovog minerala.

Nizak krvi pritisak i osećaj slabosti su simptomi nedostatka hlorida. Kada nivo hlorida padne, telo obično stimuliše izbacivanje kalijuma urinom. Stanje koje se naziva alkaloza može uslediti ako nivo kiseline padne previše nisko. To je opasno stanje koje ima za posledicu da pH vrednos krvi je povišena.

U kombinaciji sa značajnim gubitkom kalijuma, dovodi do hipokalemije metaboličke alkaloze i posledice ovog stanja su da osoba gubi sposobnost kontrole nad mišićima. Ovi stanje može dovesti do problema sa disanjem i gutanjem, i ako se ne otkrije, može dovesti i do smrti.

IMAŠ KOMENTAR ZA OVO? KLIKNI I NAPIŠI

Imate nešto da kažete?

Budite prvi i komentarišite!