Bakar

Bakar je još jedan od mikroelemenata, a to znači da su telu neophodne veoma male količine ovog minerala da bi funkcionisalo normalno. Bez obzira na količinu, bakar igra veoma važnu ulogu u prozvodnji hemoglobina, pravilnog rada srca i proizvoidnji enzima.

Telo ne zaheva velike količine bakra, ali ipak, ovaj mikroelement je uključen i u nekoliko veoma važnih procesa u organizmu. Zato je osigurati telu dovoljnu količinu bakra tako važno. Da započnemo sa time da je bakar neophodan da bi telo bilo sposobno da proizvede hemoglobin. On to obavlja zajedno sa gvožđem da bi se formirala crvena krvna zrnaca.

Bez bakra telo ne bi bilo u mogućnosti da završi proces formiranja kostiju da bi se napravio skeletni sistem. On je jedan od minerala na koji se telo oslanja da se formirale jake kosti. Sa jakim kostima je manje verovatno da će one postati lomljive i krhke. i kosti koje su jake mogu sprečiti razvoj osteoporoze.

Bakar i koža

Bakar ima važnu ulogu u formiranju komponenti koje su vitalne za očuvanje zdrave kože, to su elastin i kolagen, Kolagen je prisutan u vezivnom tkivu kože i on igra ključnu ulogu sposobnosti kože da se što je brže i bolje zaleče rane. Elastin je ono što koži daje mogučnost da se rasteže i skuplja kada je to neophodno. On je ono što pomaže da se bore što kasnije pojave.

Bakar je jedan od sastojaka koji se nalazi u pigmentu kose. Pigmentacije je ono što kosi daje njenu boju i sjaj. osim toga, bakar mora biti prisutan da bi telo moglo da napravi neurotransmiter noradrenalin.

Bakar je takođe važan u smanjenju rizika od srčanih bolesti, uključujući aritmiju, visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi i moždani udar. On pojačava imuni sistem i na kraju on učestvuje u procesu proizvodnje važnih antioksidativnih enzima.

Izvori bakra u ishrani

Zeleno povrće, suve šljive, pasulj, grašak, sočivo, krompir, pečurke, goveđa jetra, riba, skuša, rakovi, jastog, ostriga, oraščasto voće, bundeva, suncokret, žitarice celog zrna, i ječam su dobri izvori bakra.

Telo ima mogučnost da ovaj mineral skladišti za kasniju upotrebu. Zbog ove činjenice nije neophodno da se oslanjamo na dnevne potrebe ali treba pomenuti da je preporučena dnevna doza 1.2 miligrama bakra na dan.

Simptomi nedostatka bakra

Za mnoge ljude, verovatnoća da se razvije nedostatak bakra je praktično nemoguć. Ima dva razloga zašto je to tako. Prvi, telo održava oko 100-500 miligrama bakra u rezervama, a to je neobično jer je on neophodan u jako malim količinama. Drugi razlog ima veze sa činjenocom da ljudi unose dovoljne količine bakra kroz vodu koju piju svakoga dana. Pre nego što su počele da se upotrebljavaju PVC cevi korišćene su cevi koje su bila napravljene od bakra. Sa takvim cevima male količine bakra su se redovno nalazile u vodi.

Kada telo doživi nedostatak bakra obično to ima za posledicu i nedostatak gvožđa. To je razlog zašto je anemija jedan od simptoma. Jaka anorekcija, i nekoliko ozbiljnih problema (koji su veoma retki) mogi ukazivati na nedostatak bakra. Drugi simptomi su suva koža i problemi sa kosom.

IMAŠ KOMENTAR ZA OVO? KLIKNI I NAPIŠI

Imate nešto da kažete?

Budite prvi i komentarišite!