Vitamin H (Biotin)

Kao član porodice vitamina B-kompleksa, vitamin H je verovatno poznatiji pod nazivom Biotin ili vitamin B7. Vitamin H je vitamin rastvorljiv u vodi, što bi značilo da ukoliko ga organizam ne iskoristi on se eliminiše urinom. Za razliku od ostalih vitamina koje telo uzima iz hrane, ovaj vitamin se sintetiše uz pomoć bakterija koje se nalaze u debelom crevu. Kako su dnevne potrebe za ovim vitaminom male, i kako je prisutan u mnogim namirnicama, i kako je telo sposobno da ga proizvodi, veoma retko se sreće nedostatak vitamina H.

Jedan od biotinovih glavnih zaduženja je da obezbedi pravilan rast. On pomaže proces sinteze DNK, RNK i nukleinske kiseline. Ćelijama je posebno važan ovaj vitamin jer im je neophodan za pravilan rast i regeneraciju. Telu je potreban vitamin H i u proizvodnji masnih kiselina. Nervnom sistemu i mišićima su neophodne zalihe vitamina H i on je veoma važan u proizvodnji koštane srži. Biotin je uključen i u proces prenosa ugljen dioksida.

Kao i kod drugih vitamina B-kompleksa, vitamin H je takođe učesnik u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. On takođe pomaže u obradi glukoze. Krajnji efekat je da je telo sposobno da efikasno proizvodi neophodnu energiju i eliminiše probleme nastale zbog umora.

Biotin pomaže u održavanju adekvatnog nivoa šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom imaju koristi od njega jer on pospešuje reakcuju tela na insulin.

Verovali ili ne, vitamin H pomaže da nam kosa ne postane seda i da bude jača i ne opada. On pomaže da nokti na prstima budu jači i manje lomljivi. Biotin pomaže u očuvanju zdrave kože takođe. Biotin sugurno ima snažan efekat pošto ga sadrže mnogi kozmetički preparati kao glavni sastojak.

Poznato je da biotin može ublažiti simtome depresije. I na kraju, on može ulažiti bol.

Izvori vitamina H (Biotin)

Vitamin H se nalazi u mesu, naročito u jetri i bubrezima, mlečnim proizvodima (mleko, sir, maslac), žumancetu, jastogu, bananama, jagodama, avokadu, lubenici, grejfutu, grožđu, pečurkama, grašku, pivskom kvascu, pšeničnim klicama, orasima, bobu,  kikiriki maslacu i hrani sa visokim sadržajem omega-3 masnim kiselinama kao što su losos, tunjevina, skuša i haringa.

Konzumiranje zivih jaja može smanjiti sposobnost tela da apsorbuje ovaj vitamin.

Preporučeni dnevni unos vitamina H je 300 mikrograma za zdrave osobe i trudine. Dojiljama je  potreno da unose nešto veću količinu, 350 mikrograma na dan.

Simptomi nedostatka vitamina H

Kao što smo već rekli, jako su retki nedostaci ovog vitamina. Međutim, to ne znači da se problemi ne pojavljuju. Nekoliko simptoma mogu ukazivati na nedostatak vitamina H. Gubitak apetita, gubitak kose, mučnina, bolovi u mišićima, umor, depresija, dermatitis, anoreksija i anemija su neki od simptoma.

IMAŠ KOMENTAR ZA OVO? KLIKNI I NAPIŠI

Imate nešto da kažete?

Budite prvi i komentarišite!