Sanjalica

Dobar dan. Lepe su Vam korpe, koliko košta ova mala? 550 dinara odgovori žena. Kupujem. Hvala i doviđenja. Sunce upeklo, sedoh ispod lipe. Drvo starih Slovena, okolo mravi. Premeštam se ispod zove. Ogromna zova, stavljam šešir na glavu, odmah do zove je jasen. Oči mi se sklapaju. Prilazi mi stara ciganka, seda pored mene. Lepa ti je korpa. Jeste odgovaram ja.skini naočare, da ti vidim oči. Zbog čega, pitam? Želim da ti vidim oči, odgovori ona. Skidam naočare. Gleda ona mene, gledam ja nju. Imaš tužne oči, ti si stara duša. Imam, odgovaram joj. Ali nekada su se ove oči smejale, bila sam srećna. Bićeš opet, odgovori ona. Teško, govorim joj ja. Slušaj me. Ljudi su ti učinili veliko zlo. Tvome sinu, koga si rodila na Katolički božić. Zadojila ga je ciganka, ti nisi imala mleka. Ciganka je rodila dve ćerke, isti dan kad i ti. Jedna je imala zvezdu na čelu. Je li tako. Jeste, odgovorih. Skide ona maramu vezanu oko glave, na čelu joj zvezda. Ja sam majka bliznakinja, ti me se ne sećaš, ali ja se sećam tebe, po dobru. Rekla sam ti naša deca su brat i sestre po mleku. Jesi. Kako si me pronašla? To ti neću reći. Sin je otišao na veselje? Jeste. Znam sve šta se dogodilo. Momci nisu pucali, nagazili su na žice. Neko tebe toliko mrzi da ti želi zlo. Želi da patiš, da se mučiš. Sestre su bile na groblju i obišle brata? Neki ljudi ne razumeju tvoju bol. Ali polako, sve uvrede što su ti rečene i sva nepravda što ti je učinjena, polako će se točak sreće okretati. Ti ljudi se ne mogu nazvati ljudi, oni nemaju savest, osećanja. Piješ mnogo lekova, ne možeš da zaspeš bez njih, stalno te boli glava, svakodnevno plačeš. Noću te nešto davi? Više nemoj piti lekove. Ali ja bez lekova ne mogu preživeti dan. Izvadi ona iz kecelje neki smotuljak. Ovo nosi sa sobom. A sad da ti kažem najvažnije. Ciganska kletva, je najjača kletva. Ja sam pomajka, zadojila sam ga, ja osećam kao i ti. Onaj što skida plakate, jako se boji, on nema savest ali se boji. Naš sin je živ, mi smo ga izneli 24 maja iz bolnice. Ja sam bacila prašinu ušli smo i izneli ga. Dugo smo ga lečili. Rekao nam je ko je pucao? Gde je moj sin? Vera, drma je muž, ustani, zaspala si, treba da krenemo. Gde je ciganka, kakva ciganka. Petrova pomajka. Ne znam šta pričaš. Bila je tu pričala je sa mnom, sve mi je rekla. Rekla mi je i ko je pucao, kakvu će sudbinu doživeti svi što su lagali, čovek što je organizovao veselje, čovek koji je tražio da se zaposli u firmi, ma sve mi je rekla. Vera Molim, ustani, idemo. Kažem ti, sve mi je ispričala. Ti mi ne veruješ, Znam da misliš da sam sanjala...