Pirinač sa povrćem na indijsko - moj način

Odmah na početku, kažem da znam 10-milioniti deo od umeća pripreme indijske hrane (možda i manje..), ograničavam svoje znanje na minijaturno, jer pripremati indijsku kuhinju u Srbiji, sa začinima za koje ne znam da su autentični, (a pri tom znam da ih ima čak 109 zvaničnih vrsta), mogućnostima pripreme i svim propratnim detaljima o kojima sam samo čitala je dovoljno rečeno. Ali ono što pouzdano znam , jeste da sam osetila atmosferu pripremanja hrane boraveći pre 19 godina u Indiji, kao stručnjak u transferu tehnologije penicilina u novootvorenoj fabrici u jednoj Indijskoj državi -pokrajini- Maharashtru (s Mumbajem), i u narednim godinama čitajući puno knjiga indijskih pisaca, i naučila da da je za njih je hrana nešto što je i više od luksuza… ona je nešto je zdravo, jedna kuhinja koja se proširila na ceo svet a njihova tradicionalna jela su jedan od razloga zbog kojih se posećuje njihova zemlja, njihova hrana je duboko ukorenjena u njihovoj drevnoj kulturi. Sa svojim čudnim kombinacijama, svojim egzotičnim pićima, dezertima i predjelima, sve dobija smisao za njih. Skup začina i kulinarskih veština u Indiji kroz dugu tradiciju rezultiralo je jednim ogromnim bogatstvom koje je teško nadmašiti. Da se vratim na temu, naučila sam tamo izvorno par stvari i kupujući začine i namirnice ovde naučila da pripremam i da moji ukućani zavole to i povežu da njihova mama zna nešto o indijskoj kuhinji. Ali ja znam pravu istinu...s početka ovog teksta, teško je i pokušati dostići njihovo umeće ... Kada sam usavršila svojih par jela , dobila sam kompliment od supruga i dece koji je glasio: Počinjemo da verujemo da si u prošlosti bila žena kuhinjskog boga... a toliko bogova u Indiji. I nije loš kompliment zar ne, barem zvuči autenticno indijski... Evo moja dva recepta koja sam imala priliku da probam na licu mesta i nastavila da koristim u svojoj kući. Nikad ne mogu da budu isti, kao u Indiji, jer fali atmosfera i mirisi i dragi ljudi koje am tamo upoznala...ali ja ne odustajem...