lako
4 osoba
120 min
Sastojci
Potrebno je:
- 1 kesica suvog kvasca
- 1 kašika šećera
- 2 dl toplog mleka
- 400 g prosejanog brašna
- 1 dl jogurta
- 3 kašike svinjske masti
- 2 kašičice soli
- 1 kašičica praška za pecivo
- 4 kašike ajvara
- 4 kašike kisele pavlake
- 2 pera luka
- po ukusu mleveni biber
- 3 jajeta
Priprema
Kesicu suvog kvasca isipala sam u staklenu vanglu u kojoj ću zamesiti inače testo. Stavila sam kašiku šećera i 2dl toplog mleka. Kada je kvasac narastao dodala sam prvo 200gr prosejanog brašna, pa preko tog brašna sam dodala 1dl jogurta, 3 kašike rastopljene masti, 2 kašičice soli i preko opet 200gr prosejanog brašna sa ravnom kašičicom praška za pecivo. Do ovog trenutka nisam ništa mešala. To sam videla kod jednog pekara sa Sicilije i mnogo mi se dopalo. Rekao je da se tako testo ne “ugnjavi“ previše. Sad sve sjedinite dobro varjačom.
Pospite testo malo brašnom pa prekrite samolepljivom folijom. Testo ne treba puno da narasta samo otprilike jednu trećinu. Pošto je testo lepljivo nauljite ruke i premesite ga jedanput.
Stavite ga u okrugli kalup od 24cm. Ako se pitate kome je ostao ajvar…meeeni je ostao ajvar i taman da ga iskoristim za raznorazne đakonije. I sad onako dobro stavite ajvar oko 4 kašike. Što bi se reklo načmakajte dobro.
Razbijte dva veća ili tri manja jajeta, dodajte pored 4 kašike kisele pavlake, preko iseckana dva pera luka. Jedan crni i jedan beli. Preko sam stavila biber. Htela sam da stavim i bosiljak ali sam slučajno zaboravila. Tako ostavite 5 minuta pa tek onda u rernu.
Na 180 stepeni oko 30 minuta do 35 u zavisnosti od rerne. Meni je ventilator rerna. Nemojte da koristite neki plitak kalup jer će testo da naraste kao pogača.
I da znate mnogo je mekano i topi se u ustima. I tako sam ja usrećila samu sebe. A pošto mi nije prvi put da spremam ovaj put je mladi luk iz giga mega marketa. Ne volim kad mu vreme nije ali snaja kupila pa da se ne baci.
Savet
Zamislite sad neko pecivo koje se zove “još jedno parče molim“. Pa još kad slike mame to je već nešto.Naravno, navikli ste od mene da dobijete i jednu priču ali ovde je prosto nema. Nije babin recept, nije ni drugaricin a nije ni nekog kuvara. Potpuno je moja izmišljotina. Trebalo je snaći se u datom trenutku i spremiti nešto od sastojaka koji su pri ruci. Ovo bi po nekom pravilu trebalo da bude doručak varijanta, ali se spremalo i slikalo za večeru. Šta ću kad vooolim. I vrlo često spremam. Čak i prijatelji moji vole baš. Doduše sad zbog situacije manje druženja ali ne znači da je manje kuvanja.
